BRANKA PAVIĆ BASTA  1931-2012.
Rođena 1931 u Kraljevu. Filozofski fakultet u Skoplju, odsek istorije umetnosti,  upisala 1951. Godine 1952. prešla u Beograd i na Filozofskom fakultetu, odsek istorija umetnosti, diplomirala kod akademika prof. dr Vojislava Đurića.
Opredelila se za izučavanje srednjovekovnog slikarstva i arhitekture. Osim rada na terenu, radila i na projektima Narodnog muzeja i stekla iskustvo rada sa zbirkama ovog muzeja, kao i iskustvo u izboru, prikupljanju i sistematizaciji građe za srpsku umetnost baroka, klasicizma, predromantizma i realizma. Tokom 1977. i 1978. radila u narodnom muzeju na projektu „Realizam u srpskoj umetnosti“.
Izdala monografiju o crkvi sv. Nikole u Paležu kao i mnoge druge publikacije iz oblasti istorije umetnosti. U šest polučasovnih emisija koje su rađene za obrazovni program TV Beograd opremila likovnim materijalom emisije iz perioda baroka, klasicizma i predromantizma.Prikupila obiman ilustrativan materijal za knjigu Milorada Pavića „Istorija srpske književnosti baroknog doba“.Baveći se likovnim umetnostima 19. i 20. veka posvetila pažnju slikarstvu i skulpturi srpskih majstora.Dala veliki doprinos u otkrivanju novih i neistraženih oblasti. Na primer, u radu o slikaru Anastasu Bocariću ukazala na do tada nepoznatu skulpturu ovog autora posvećenu Njegošu.
Izabrana za člana Matice srpske u Novom Sadu 1982. Aktivno učestvovala u radu ULUPUDS-a, radeći 6 godina u odboru sekcije istoričara umetnosti i u različitim žirijima. Od 2006. radila kao direktor prodajne galerije Feniks koja je osmišljena da se bavi nekomercijalnim, autorskim izložbama i da promoviše ono što je zapostavljeno ili potpuno nepoznato u našem likovnom životu.

 SNEŽANA MARINKOVIĆ  1949-2007.
rođena u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva, 1972. Magistarske studije zidnog slikarstva završila na istom fakultetu 1975. Član je ULUS-a od 1973. Izlagala na 37 samostalnih izložbi ( Beograd, Novi Sad, Zemun, Trogir, Sombor, Aranđelovac, Smederevo, Paraćin, Čačak, Zaječar, Herceg Novi, Kraljevo, Keln, Štutgart, Iberbiren, Frankfurt, Leverkuzen, Pariz, Torunj, Zrenjanin, Kragujevac, Monastir-Tunis, Sus-Tunis itd.) i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Član i jedan od osnivača grupe Ametist.
      

Povodom njene smrti izašao je kratak tekst u časopisu “Likovni život”:
Olivera Gavrić Pavić:” Snežanu sam upoznala 2001. pripremajući se za moju prvu autorsku izložbu Ktizma Teu koja je održana u Muzeju Istorije Jugoslavije u Beogradu te godine. Tragala sam za mozaičarima i u Art-adresaru i videla njene mozaike. Našla sam je u Muzeju Savremene umetnosti gde je već dugo godina radila kao jedini restaurator tog muzeja. Sećam se, nije verovala da neko dolazi da je zove na saradnju, gledala me je sa nevericom i sa nekom milošću. Te godine neki od nas rešili smo da nastavimo saradnju, da izlažemo zajedno i dalje i tako se stvorio Ametist. Teško je pobrojati sva naša putešestvija i sve naše zajedničke radosti. Bili smo kao porodica Snežana, Petar Vujošević, Ivan Pavić i ja. Poslednje dve godine manje smo putovali. Snežana je poput našeg starijeg člana Ametista, Bore Nježića, rešila da se više posveti samostalnom izlaganju. Kao da je krenula nekim novim putem. Tako su usledile njene brojne samostalne izložbe u 2006. zbog kojih smo bili ređe zajedno na putovanjima, na našu veliku žalost. Ipak, nadali smo se zajedničkom nastupu u Novom Sadu krajem maja 2007. sa novim projektom grupe Ametist "Apstraktno-konkretno".  Taj ponedeljak, 19. februar nas je sve zaledio. Bio je to prvi dan Velikog posta. Smrt nas je posetila onako kako svi pričaju, bez ikakve najave i predosećaja. Sa njenom smrću grupa Ametist gubi jedno veliko more, okean, jednu visoku planinu, gubi čoveka.”

 

GORDANA CVETKOVIĆ TOMAŠEVIĆ  1927-2003.       

Diplomirala je Klasičnu arheologiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1952. Bila je na višemesečnom usavršavanju i studijskom radu u Atini i Parizu, a doktorsku disertaciju “Ranohrišćanski podni mozaici u Dardaniji, Makedoniji i Novom Epiru” odbranila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1975.
Provela je 40 godina radeći u ustanovama zaštite spomenika kulture (prvo u Jugoslovenskom institutu, a zatim u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije). Kao arheolog i konzervator radila je u Gamzigradu/ Romulijani od 1953. do 1956, na amfiteatru u Solinu/Salona kod Splita, u Ulpijani kod Prištine, crkvi Sv. Petra u Bijelom Polju i Beloj crkvi Karanskoj, a od 1959. do 1974. ukupno 16 godina, rukovodila je arheološkim iskopavanjima na Herakleji Linkestis kod Bitolja. Od ukupno 14 mozaika otkrivenih na Herakleji Gordana je iskopala 13, a posebno mesto zauzima njeno tumačenje mozaika iz narteksa Velike bazilike kao slike ranohrišćanskog kosmosa. Bila je član je Međunarodnog udruženja za istraživanje antičkih mozaika, AIEMA sa sedištem u Parizu, u čijim je kongresima učestvovala uglavnom kao jedini predstavnik iz naše zemlje. Godine 1976. istražila je zgarište Narodne biblioteke spaljene u aprilskom ratu 1941. na Kosančićevom vencu u Beogradu.
Stekla je najviša stručna i naučna zvanja. Dobitnik je Nagrade Društva konzervatora Srbije, Plakete Narodne biblioteke Srbije i Ordena zasluga za narod sa srebrnom zvezdom. Autor je knjige “Ranovizantijski podni mozaici”, izdate u Beogradu, 1978. Objavila je oko 150 studija i rasprava, od toga 6 knjiga.

 

KATARINA AMBROZIĆ  1922-2003. 
Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1948. Doktorirala, u Ljubljani 1956. sa tezom Nadežda petrović i počeci moderne. Bila je jedan od najaktivnijih istoričara umetnosti, izučavala je i pisala o savremenoj jugoslovenskoj umetnosti , organizovala brojne izložbe u zemlji i inostranstvu i držala predavanja. Autor je predgovora u katalozima ( Andre Lot i njegovi jugoslovenski učenici, Jugoslovenska tapiserija, Impresionizam iz zbirke Narodnog muzeja, Bogdan Bogdanović). Bila je saradnik brojnih časopisa i novina: Književne novine, Politika, Umetnost, Letopis Matice srpske, Istorijski glasnik, Zbornik Narodnog muzeja, Savremenik, Peristil itd.
Napisala je scenarije za filmove o Nadeždi Petrović i Risti Stijoviću (sa Lazarem Trifunovićem). Bila je naučni savetnik Narodnog muzeja u Beogradu gde je vodila inostranu zbirku. Bila je dugogodišnji predsednik Jugoslovenske sekcije AICA-e (Međunarodnog udruženja likovnih kritičara). Poslednjih godina redovno je držala predavanja iz istorije umetnosti u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu.
Prva je Srpkinja koja je dobila Orden viteza prvog reda za književnost i umetnost Republike Francuske (1984), a odlikovana je i ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1986) i Španskim ordenom Isabel la Catolica – Oficial (1986). Dobitnica je nagrade „Mihailo Valtrović“, koju joj je dodelila zajednica muzeja Srbije (1986) za izložbu posvećenu Nadeždi Petrović i, njoj najdražeg priznanja, Nagrade Kolarčeve zadužbine (1998), za predavanja koja je tamo dugi niz godina držala pred punom salom, kao i mnogih drugih priznanja.

Bila je simbol borbenosti, poštenja, neustrašivosti pred svim životnim nedaćama, bila je veliki stručnjak i veliki čovek. Aktivno je učestvovala u društvenom, kulturnom životu prestonice do same smrti.

 

FaLang translation system by Faboba